Đanbatista Dela Porta
U lagumima otkrivenim 2005. godine na privatnom posedu u Napulju, pronađena je neobična pećina. Izvesno je da su hodnike i niše ovog podzemnog boravišta nekada krasile statue. U lavirintu hodnika sačuvani su oslikani stubovi sa kapitelima. Na njima se mogu razabrati freske na kojima su predstavljene zmije. Pronađeno je i nekoliko bunara.
Zanimljivo je da je jedan zid izdubljen u kamenu i bez sumnje podseća na ljudsko lice. I to strašno lice. Zidovi su prepuni mermernih ploča. One su nekada svakako bile ukras, odnosno na njima je nešto bilo nacrtano i zapisano. Znak osmice je sveprisutan, kao i simbol zmije. Sva je prilika da su se tu održavali neki obredi koji imaju veze sa ezoterijom. Posle uvida u to šta se nalazi u pećini, vlasnik zemljišta zabranio je dalja istraživanja. Odlučio je da tajni lagum ostane – tajna.
Ipak, podsetimo se. Osam je simbol kosmičke ravnoteže. Simbolizam središnje ravnoteže, znak pravde, nalazimo još kod pitagorejaca i gnostika. Osmi dan dolazi posle šest dana stvaranja i sabata. Ovaj dan nagoveštava buduće večno doba, jer ne donosi samo Hristovo vaskrsenje, već i čovekovo. Zmija je takođe moćan simbol, svakako višeznačan, najčešće oprečan. Povezuje se s izvorom života, mašte i stvaralaštva. Pesništvo, umetnost i medicina, nauka uopšte – uvek su bili označeni prisustvom zmije.
I da se vratimo tajanstvenom lagumu. Arheolozima nije bilo potrebno mnogo da dođu do sledećeg zaključka. Pećina je bila mesto gde su se sastajali članovi Akademije tajni prirode koju je predvodio vrlo neobičan, ali nesumnjivo učen čovek – Đovani Batista Dela Porta (1535-1615), filozof, alhemičar, naučnik i komediograf, rodom iz Napulja.
Dela Porta je rođen u porodičnom dvorcu u primorskom mestu Viko Ekvenze, petnaestak kilometara od Napulja, u plemićkoj porodici. Još od najranijeg detinjstva, u kući je sticao visoko obrazovanje. Uz to, porodični običaj bio je da se u svakoj slobodnoj prilici raspravlja o uzvišenim stvarima – o ustrojstvu sveta, nauci, o veri, umetnosti. Kućni učitelji mladog Đanbatiste bili su alhemičari, filozofi i lekari.
Porodica Dela Porta posedovala je samom Napulju veliku kuću u najotmenijem delu grada, u ulici Toledo. Đovaniju Batisti bilo je dvadeset tri godine kada je objavio svoju, verovatno najpoznatiju knjigu (u više tomova) – „Magiae Naturalis“ („Magija prirode“). Zanimljivo je da je ovo delo počeo da piše već u petnaestoj! U „Magiji prirode“ on razmatra različite teme koje je sam istraživao, počevši od okultnog, filozofije, astrologije, zatim alhemije, matematike, hemije, meteorologije. O sebi govori kao o „profesoru tajni“, iznoseći uverenje o tome da je svet zasnovan na magijsko-spiritualističkim načelima.
Moglo i se reći da je to zaista i bila knjiga tajnih učenja. Delo je u svojim brojnim traktatima donosilo vrlo zanimljiva, ali i praktična otkrića: između ostalog, kako se farba kosa, kako se uklanja perut, kako se uz pomoć hiromantije upoznaje sopstvena budućnost, kako se preko zime čuvaju voće i povrće!
Svi su slutili da će „profesor tajni“ objaviti nešto i o šiframa. U prvom obimnom delu iz kriptografije – „De Furtivis Literarum Notis“ daje brojne primere šifrovanog pisma. Inače, Dela Porta je smatran za najvećeg kriptografa renesanse. Godine 1566. objavio je spis koja bi i danas imao veliki broj poklonika. Bio je to ogled nazvan „Umetnost sećanja (pamćenja)“, koji potom na latinskom ponovo štampan 1602. godine. Osim po knjigama koje je napisao, Đanbatista dela Porta ostaće ipak upamćen kao čovek koji je osnovao naučno udruženje – Academia Secretorun Naturae – Akademija tajni prirode. Da bi neko pristupio Akademiji, bilo je potrebno da dokaže kako je otkrio nešto novo u oblasti prirodnih nauka, nešto što je nepoznato, odnosno tajno za ostatak čovečanstva. Podjednako važno bilo je da otkriće ne bude sasvim zasnovano na naučnoj metodi, već na nekoj vrsti božanskog otkrovenja. Jasno, Akademiju je Crkva optužila da se bavi okultizmom, pa je zato i zatvorena. Dela Porta se nekako izvukao. Nije bio čak ni osuđen. I ne samo to: dozvoljeno mu je da se bavi istraživanjima. Sastanci su nastavljeni. Pod zemljom. Jer, pronađeni lagum nedaleko od vile Dela Porte dokazuje da su se članovi Akademije tajni ipak krišom sastajali. Šta se tu zaista dešavalo, danas možemo samo da zamislimo.
Godine 1583. Dela Porta je objavio „Pomarium“ koji je govorio o uzgajanju voćki, a sledeće godine „Olivetum“ – o uzgajanju maslina. Oba dela su kasnije uvršćena u Dela Portinu enciklopediju poljoprivrede. Iste 1583. godine napisao je i delo „Phytognomonica“, vrlo zanimljiv traktat o biljkama koje je upoređivao sa određenim delovima ljudskog tela. Tri godine kasnije napisao je knjigu „De humana physiognomonia“, odnosno „Fiziognomiku“, delo iz naučne oblasti, prema kojoj crte lica, kretanje i držanje tela objašnjavaju duševne i mentalne osobine ljudi. Krajem osamdesetih godina 16. veka družio se a Tomazom Kampanelom, a 1592. godine boravio je u Veneciji gde se sprijateljio sa filozofom i astronomom Đordanom Brunom (1548-1600), pre nego što će ovaj biti spaljen na lomači. Ispostavilo se da je Venecija savršeno mesto za oglede i razmenu ideja. I Dela Porta je, baš kao i Bruno, smatrao da je Bog sveprisutan, te da je svemir jedinstvo u kojem se poklapaju sve suprotnosti. U Padovi se svakako sreo i sa Galileom Galilejem.
Dela Porta je pisao knjige o optici, o poljoprivredi, astronomiji, hidraulici, matematici, vojnoj veštini, meteorologiji, hemiji, hiromantiji. Poslednje godine života proveo je uzgajajući egzotične biljke. Njegov privatni muzej posećivali su putnici iz sveta. Bio je to jedan od prvih prirodnjačkih muzeja. Đovani Batista napisao je četrnaest komedija u prozi, po jednu tragikomediju. tragediju i liturgijsku dramu. One su poslužile kao nadahnuće i osnove za mnoge poznate drame 17. veka.
Osnivač Akademije tajni prirode ipak nije završio kao jeretik. Posle smrti u februaru 1615. godine, sahranjen je u bazilici San Lorenco Mađore koja je u Napulju sagrađena još u 13. veku.
