Možda bi zaista bilo korisno da se podsetimo ili naučimo nešto od Erika Satiea (1866-1925), velikog francuskog kompozitora i sasvim izuzetnog, ekscentričnog čoveka. On je svoje misli, priče, libreta i scenarija redovno beležio. Tako nam je ostavio mudre i duhovite poruke koje danas – osim što bude okovanu maštu, pružaju naročitu vrstu hrabrosti što donosi humor – ujedno predstavljaju i utehu.
Dakle, ovo je priča o tome kako je 1913. godine Satie, umetnik koji je većinu života proveo u bedi, opisao svoju svakodnevicu, odnosno, dan jednog muzičara:
,,Umetnik treba da na svoj život stavi pečat urednosti.
Evo tačne satnice mojih svakodnevnih obaveza.“
Budilnik u sedam i osamnaest minuta. Nadahnuće od deset i dvadeset tri, do jedanaest i četrdeset sedam. Doručkujem u dvanaest i jedanaest, a ustajem od stola u dvanaest i četrnaest. Blagotvorna šetnja na konju po mom parku: od trinaest i devetnaest do četrnaest i pedeset tri. Novo nadahnuće: od petnaest i dvanaest, do šesnaest nula sedam.
Različite zanimacije (mačevanje, meditacija, posete, kontemplacija, okretanje, plivanje i tako dalje): od šesnaest i dvadeset jedan, do osamnaest i četrdeset sedam. Ručak se služi u devetnaest i šesnaest i završava se u devetnaest i dvadeset. Sledi čitanje simfonijskih partitura na glas: od dvadeset nula devet, do dvadeset jedan i pedeset devet.
Odlazim na počinak u dvadeset dva i trideset sedam. Jednom nedeljno, iznenada zvoni budilnik tačno u tri i devetnaest (to biva utorkom).
)
Hranim se belom hranom: jajima, šećerom, struganim kostima, salom uginulih životinja, solju, kokosom, piletom kuvanim u beloj vodi, plesni sa voća, pirinčom, repom, kamforisanom krvavicom, testom, sirom (belim), salatom od pamuka i određenom vrstom ribe (bez krljušti).Vino prokuvavam, a pijem ga hladno, pomešano sa sokom od cveća (minđušica). Imam odličan apetit, ali nikada ne govorim dok jedem iz straha da se ne zadavim.
Pažljivo dišem, (svaki put pomalo). Retko kada igram. Dok hodam, kukovima opisujem krugove, a pogled držim uprt unutar sebe. Veoma ozbiljan naizgled, smejem se preko volje. Nikada ne propuštam da se učtivo izvinim. Spavam samo sa jednim zatvorenim okom. San mi je vrlo čvrst. Moj krevet je okrugao sa rupom u koju stavljam glavu. Svakog sata sobar dolazi da mi izmeri temperaturu tela i donosi mi drugu temperaturu.
Već izvesno vreme pretplaćen sam na jedan modni časopis. Nosim belu beretku, bele čarape i beli prsluk. Moj lekar mi je uvek savetovao da pušim. Svojim savetima dodaje i sledeći:
,Pušite dragi moj. Ako ne budete pušili, neko će pušiti umesto vas!’“
Tu je i nekoliko mudrih kompozitorovih izreka koje bi, kao poslovice valjalo upamtiti, ili ih gurnuti na sigurno, u podsvest. Dakle, Satie je između ostalog rekao:
Čovek je jadno stvorenje koje je dovedeno na ovu zemlju samo da bi nerviralo druge ljude.
Zlo može da dođe i odozgo i odozdo.
Pauci obožavaju muziku kao i većina naših savremenih kompozitora.
Umetnik nema prava da uzaludno raspolaže vremenom svoga slušaoca. Publika ceni Dosadu jer je Dosada tajanstvena i duboka.
Pojedini mladi su vrlo stari za svoje godine.
Znajte da su deca mnogo mlađa od većine starih.
Iskustvo je oblik paralize.
Kao i svi ćelavi ljudi, dobroćudan sam, ponekad.
Kada bih bio bogat, plašio bih se da ne izgubim svoje bogatstvo.
Čovek je rođen da sanja, kao što sam ja rođen da imam jednu drvenu nogu.
Kad sam bio mlad govorili su mi: ,,Videćeš kada napuniiš pedeset godina!“. Napunio sam pedesetu i ne vidim ništa.
Iako naše informacije nisu tačne, za njih ne odgovaramo.