Koliko reči ovih dana o Velikoj Britaniji (Škotskoj), s jedne strane i premijerskim obavezama, s druge! Odlična prilika da se setimo jednog premijera iz bliže istorije koji se osim politikom (pored ostalog) bavio i pisanjem. I dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Svi su mislili da je Vinston Leonard Spenser Čerčil nedonošče: rodio se u ženskom toaletu, šest meseci posle svadbe svojih roditelja, u palati Blenhajm u Vudstoku, za vreme bala, 30. novembra 1874. godine kao najstariji sin lorda Randolfa Henrija Spensera Čerčila. Vinstonova majka Džanet Džerom, Njujorčanka, bila je kćerka izdavača, (čoveka koji je, između ostalog bio tvorac čuvenog koktela Menhetn).
Budući slavni političar u školi nije bio dobar đak. Dva puta je bezuspešno polagao ispit za Kraljevsku vojnu akademiju. Primili su ga tek iz trećeg pokušaja. Kao dete vrskao je, odnosno, tepao kada je govorio. Vinston je bio riđokos, a u mladosti je jedno vreme nosio brkove. Nije se mogao pohvaliti atletskom građom. Obožavao je šešire. Uopšte, voleo je da se udešava. Borio se u Sudanu i došao do zvanja poručnika, a zatim i pukovnika, pre nego što će se penzionisati kao vojno lice. Izveštavao je kao novinar tokom ratova u Južnoj Africi (1899-1902), potom bio admiral, komandant Britanske mornarice (1911), ministar finansija (1924-1929)… Dužnost premijera Velike Britanije obavljao je u dva mandata: od 1940. do 1945. godine i od 1951. do 1955. godine. Zvali su ga Vini; bio je britanska uzdanica i vođa tokom Drugog svetskog rata. Dobio je najviša vojna priznanja, ali i Nobelovu nagradu za književnost 1950. godine, za svoja dela iz oblasti istorije.
Poznate su mnoge anegdote iz Čerčilovog života. Na primer, negovao je strast prema viskiju sa sodom, ali i belim vinom. Činjenca da bi se ponekad „nacvrcao“ – čak i u prilikama kada stroga državnička pravila ponašanja nisu to dozvoljavala – nije ga uznemiravala. Kada se prilikom neke zvanične večeri napio, jedna dama mu je to oštro stavila do znanja. On je odgovorio već slavnom rečenicom: ,,Ja sam pijan, a vi ste ružni. Ali, ja ću sutra ujutru biti trezan!“
Godine 1908. Vini se oženio Klementinom Hozier, kećrkom poručnika. Imali su petoro dece, koju su zvali isključivo po nadimcima. Čerčilove cigare su bile njegov zaštitni znak. Pušio je desetak cigara dnevno. Voleo je i lepa kola: imao je „daimlera“. Navodno, samo jednom je sišao do podzemne železnice, a u gradski autobus, ili bilo koji drugi autobus nikada nije kročio. Zabeležene su reči njegove supruge Klementine: „On pojma nema kakav je život običnih ljudi!“
Kada je ugledao sirotinjsku četvrt u radničkom gradu Mančesteru 1905. godine, ozlojeđeni Vinston je zavapio: „Živeti u ovakvoj ulici, ne videti nikada ništa lepo, nikada ne pojesti ništa ukusno – znači ne reći nikada ništa pametno!“
Druga strast Vinstona Čerčila bilo je slikanje. Očekivao je od drugih da se dive njegovom likovnim radovima. Imao je ergelu konja, sakupljao leptire i gajio više od pedeset sorti ruža. Najviše je voleo britanske pisce – Kiplinga, Stivensona, Moma, Orvela i sestre Bronte. Kada je reč o politici, bio je konzervativac (1900.), zatim liberal (1910.), potom opet konzervativac. U određenom trenutku hvalio je italijanskog fašističkog diktatora Benita Musolinija. Kada je 1940. godine izabran za premijera, Vini je neočekivano i obećao sunarodnicima ,,krv, težak rad, suze i znoj“, te da se njegova domovina ,,nikada neće predati“. Često se svađao sa političkim neistomišljenicima. Jednom mu je ledi Nensi Astor, inače poznata kao borac za ženska prava kazala: „Da ste kojim slučajem moj muž, sipala bih vam prvom prilikom otrov u kafu!“. On je odgovorio: „Da ste kojim slučajem moja žena, ja bih tu kafu bez razmišljanja popio!“
Kada bi odlučio nešto da napiše, uposlio bi uvek veći broj pomagača. Pisao je o istorijskim temama, ali i prozu, pa čak i scenario za film koji mu je naručio reditelj Aleksander Korda. Za taj scenario (Vladavina Džorža V) primio je honorar od deset hiljada funti. Bio je poznat kao domišljat govornik savršenog pamćenja. Posle moždanog udara koji ga je pogodio 10. januara 1965. godine, umro je u svojoj kući u Londonu u nedelju, 24. januara, u devedesetoj godini. Na isti taj dan umro je i Čerčilov otac, sedamdeset godina ranije.
Naslovna fotografija: Vinston Čerčil, izvor Wikipedia