Bogata i otmena Ketlin Eni Panonika de Kenigsvarter, rođena Rotšild , supruga barona Žila de Kenigsvartera , godine 1952. uputila se iz Evope u Meksiko, kući, gde je trebalo da se pridruži mužu i deci. U to vreme, navršila je trideset devetu. Stigavši u Njujork, u stanu prijatelja čekala je let za Meksiko. Upravo za vreme tog kratkog predaha, pustili su joj jednu gramofonsku ploču. Kompozicija koju je tada čula, baronici je otvorila potpuno novi svet. I ranije je volela džez. Sakupljala je ploče. Međutim, suprug nije imao sluha za njene muzičke sklonosti. Uvek, kada bi se dogodilo da Panonika zakasni na večeru, on bi polomio jednu ploču iz njene džez zbirke. A ona je kasnila veoma često!
I tako, te večeri u Nujorku 1952. godine, Nika, plemkinja, poreklom iz jedne od najbogatijih porodica na svetu, nije mogla da prestane da sluša istu pesmu. Nije bila jedina. Niti će biti! Reč je o (potonjem) slavnom džez standardu pijaniste Telonijusa Monka – „Round Midnight“ („Oko ponoći“). Inače, to je verovatno najviše puta snimljena džez kompozcija svih vremena. Nalazi se na više od hiljadu albuma! Ukratko, Nica je propustila avion za Meksiko. kao i mnoge druge letove koji su vodili u uštogljeni život supruge uvaženog diplomate. Neočekivanom odlukom okrenula dan za noć i počela da živi za muziku i muzičare koje je volela. Za džez.
Ova namerna promena sudbine nije se ticala samo porodice plemenite dame, već i života džez muzičara sa kojima se družila. Postala je pokrovitelj tih društvenih odmetnika koji su ispisivali novu istoriju muzike: plaćala je njihove račune, popravljala i kupovala instrumente, nabavljala im hranu, pratila ih na svirke po klubovima, gostila ih u svojoj kući, sipajući viski iz čajnika od nafinijeg porcelana. Kada se zaljubila u Monkovu muziku i kada su se najzad sreli, baronica je prevalila četrdesetu. Monk je bio četiri godine mlađi. U Parizu, gde je otišla kako bi prisustvovala njegovom prvom evropskom koncertu, započela je neobična prijateljsko-ljubavna priča.
Nica je rođena u Londonu 1913. godine kao najmlađe od četvoro dece jevrejskog bankara i strastvenog entomologa Čarlsa Rotšilda. Panonika je dobila ime po leptiru kojeg je njen otac uhvatio u Mađarskoj. Ubrzo se ispostavilo da je panonika zapravo – moljac. Porodični biografi drže se zato mišljenja da je njeno ime vezano za Panoniju.
Devojčica je odrasla u velelepnom zamku Wadeson u Bakingamširu, odvojena od ostatka sveta. U dvorcu je život proticao u najstrožoj disciplini i najvećoj raskoši. Nikin otac, koji je patio od jake depresije, izvršio je samoubistvo kada je devojčici bilo dvanaest godina. A ona je još u detinjstvu otkrila da voli umetnost. Odlučila se da studira slikarstvo u Minhenu. Učeći da vozi avion, upoznala je bogatog francuskog Jevrejina, barona, potonjeg diplomatu Žila de Kenigsvartera i u dvadeset drugoj godini postala njegova supruga. Opet je živela u zamku! Godine su prošle i Nika je izrodila decu. A onda je došao taj trenutak kada je čula kompoziciju „Oko ponoći“. Baronica je zauvek napustila muža. Uspela je da dobije starateljstvo nad dvoje od petoro dece.
Prvih godina odmetništva, Panonika je živela na Petoj aveniji gde su svake večeri posle svirke dolazili oni koji su tih godina stvarali bi-bap. Posetioci hotela Stanhope Apartament često su se žalili na buku koja je dopirala iz njenih odaja. U Nicinom hotelskom domu, umro je 1955. godine saksofonista Čarli Parker. Druženje i život sa Telonijusom Monkom, Niku je odvojio od porodice i ljudi sa kojima se ranije družila. Čini se da joj to nije smetalo. A, s Monkom nije bilo lako. Kada ga je upoznala, pijanista je već bio oženjen. Nika i Monkova supruga Neli postale su prjateljice. Izgledalo je da je njihov jedini zadatak da održe Telonijusovu krhku duševnu ravnotežu. Da mu omoguće da svira i komponuje.
Bela bogatašica i tamnoputi džez pijansita bili su jedan od najslavnijih parova u Njujorku pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Kao što se može pretpostaviti, nisu svuda nailazili na odobravanje. Bili su čak i hapšeni. Razdoblja najcrnje potištenosti, sve češće su obuzimala Monka. Nika više nije živela u hotelu, već u vili u Nju Džersiju koja je nekada pripadala reditelju Džozefu von Šternbergu. Kupila je i Steinway za Telonijusa , samo kako bi mogao da svira i komponuje. Imala je oko tri stotine mačaka. Monk ih se užasavao, ali je i dalje živeo u Nikinoj kući.
Telonijus Monk je umro 1982. godine od moždanog udara. Šest godina potom umrla je njegova srodna duša i dobrotvorka iz porodice Rotšild. Imala je sedamdeset pet godina. Nika je testamentom tražila da njen pepeo bude prosut u reku Hadson. Oko ponoći.
Naslovna fotografija: Telonijus Monk i Nika Rotšild, izvor Wikipedia