,,Prozor u svet može se zatvoriti novinama“, tvrdio je poljski novinar, pisac i aforističar Stanislaw Lec. Pre nešto više od osamdeset jedne godine, 21. aprila 1934. britanski tabloid Daily Mail objavio je, slobodno se može reći, blesavu fotografiju, ali sudbina je htela da se ona ipak uvuče u kolektivno pamćenje. Jer, predstavljala je (navodno) čudovište iz Loh Nesa.
Priča o ovoj šali, mnogima je svakako poznata, ili će tek za nju čuti. U svakom slučaju, posle osam decenija, na duhovit način setili su je se ponovo i autori Googleovog „Doodle“ – crteža, dnevne internet najave: oni su nacrtali nekakve vanzemaljce koji voze svojevrsnu igračku koja veoma liči na podmornicu. A nad vodom ima dug taman vrat. Kao čuvena Nesi. Čudovište iz Loh Nesa.
Istini za volju, ovo tumačenje i nije tako daleko od stvarnih događaja koji podsećaju na vic. Naime, fotografiju je u Škotskoj, nekoliko dana pre nego što će biti objavljena u britanskim novinama, snimio Robert Kenneth Wilson, ginekolog iz Londona. Tabloid je te 1934. godine sakrio ime fotografa, nazvavši ga samo ,,Hirurgom“ (Surgeon). Ko god da se je to učinio, dobro se setio pseudonima. Da je reč o ginekologu Wilsonu, zajedno sa pravom prirodom snimka, otkriveno je posle istraživanja tek 1994. godine.
Stvarno, Wilson je vrat igračke u obliku zmije po svoj prilici natakao na drugu podvodnu igračku koja se nije videla na površini vode. Napravu je zapravo osmislio Christian Spurling, inače ginekologov prijatelj, zajedno sa svojim očuhom Marmadukeom Wetherellom. Ovaj je godinu dana ranije (1933) izjavio da je u okolini jezera Loh Nes našao džinovske otiske nekog vrlo neobičnog stvora, najverovatnije tajanstvenog stanovnika jezera. Jasno, Marmaduke Wetherell javno je naučno opovrgnut. Ili bio bolje bilo reči, ismejan? Gde? U Daily Mailu! Pre nego što će umreti, gospodin Spurling priznao je kako je snimak čudovišta iz Loh Nesa bila zapravo osveta tabloidu. Prekasno, šala je već postala legenda. Što znači da nije važno ima li veze sa izmišljotinom.
,,Živeti dobro, najbolja je osveta!“ – napisao je davno slavni engleski pisac Čarls Dikens. Stvarno, čini se da su oni koji su smislili osvetu dnevnom listu, to savršeno uradili. Jer, čudovište iz Loh Nesa nastavilo je da živi prilično dobro, hraneći maštu narednih naraštaja. Upravo na osnovu neizmerne snage ljudske potrebe za neobjašnjivim (kao da je inače tako malo toga neobjašnjivog!) nastali su brojni mitovi o Nesi. Neki su tvrdili da je reč o drevnom reptilu koji je ipak preživeo u škotskom jezeru dubokom 227 metara i čudom se spasio od evolucije i istrebljenja.
Osvetnička šala ginekologa Wilsona i njegovih prijatelja zasnivala se na drugoj legendi koja potiče iz 6. veka. U svom teološkom delu irski hrišćanski misionar Sveti Kolumban, pominje jednog stanovnika sa obala Loh Nesa koga je napala ogromna ,,vodena divlja zver“ koja je iznenada iskrsla iz vode, ali je monah udaljio snagom svojih molitvi.
Jasno, svi pokušaji da se na naučni način istraži dno škotskog jezera i pronađe čudovište, nisu urodili plodom. Ali, uzalud. Nesi je ipak nastavila da ,,živi“. Doduše, u svrhu razuveravanja, sada imamo na raspolaganju i Google Street View. Na mapi jezera, uobičajeni žuti čovečuljak pretvara se u Nesi i ,,sopstvenim“ očima proverava da li možda ima nekih neznanih posetilaca u jezeru.
„U stvarnosti mi ne znamo ništa, jer istina leži u dubini“, napisao je starogrčki filozof Demokrit (460-370), čija je navedena misao, vrlo prikladna za priču o čudoviptu iz Loh Nesa.