Select Page

Postoji narodna izreka koja kaže – ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. To plaćanje na ćupriji obično je mnogo skuplje. Nekada je neminovno, a nekada dođe kao vrsta kazne. Ova priča govori upravo o tome. Za početak, podsetimo se šta za gotovo svakog gitaristu znači njegov instrument. Reč je takoreći o odnosu obožavanja, bez obzira na sviračko umeće muzičara, ili vrednost instrumenta.

Dave Carroll je sredovečni kanadski gitarista i kantautor koji je sa svojim bratom Donom, početkom devedesetih godina prošlog veka, za vreme studija, osnovao duo S.O.M. (Sons of Maxwell). Izvodili su tradicionalnu keltsku muziku, kao i sopstvene akustičarske kompozicije. Održavali su koncerte i putovali, premda su uprkos „gustom“ rasporedu koncerata nalazili vremena da u Halifaxu, u Novoj Škotskoj gde i žive, obavljaju posao vatrogasaca. Tog 31. marta 2008. godine putovali su avionom iz Kanade, odnosno Halifxa, za Omahu u Nebraski (SAD). Bio je to let kompanije United Airlines. Naravno, Dave je sa sobom nosio i gitaru – Taylorovu akustičnu folk gitaru vrednu oko tri hiljade dolara.

Daveova gitara bila je u tvrdom koferu, a on je predao službenicima avio-kompanije kao lični prtljag većeg obima nego što može da stane u policu iznad sedišta. Neki manji instrument, poput flaute, možda bi mogao da stane i u policu, ali gitara ne. Stoga je tri puta zamolio službenike kompanije da povedu računa o krhkom instrumentu. Međutim, već prvog trenutka, kada je predao gitaru stjuardesi, bilo mu je jasno da ga uopšte ne sluša. Sopstvenim očima na čikaškom aerodromu, prilikom presedanja, uverio se kako grubo i bahato bacaju lične prtljage. I zaista, kada je stigao u Omahu, imao je šta da vidi. Vrat njegove gitare bio je polomljen!

Dave je pobesneo. Trošak na stranu, ali da se tako bezobzirno ophode prema njegovom muzičkom instrumentu! Nazvao je proizvođača, radionicu gde se izrađuju Taylor gitare i saznao da postavljanje novog vrata košta hiljadu dve stotine dolara. Kerol je odmah uložio žalbu United Airlines-u zahtevajući da mu novac bude nadoknađen. Ali, oni su ga istog trena grubo odbili, objasnivši da je svaki zahtev za odštetu važi samo ukoliko je predat najviše dvadeset četiri časa nakon preuzimanja. Neplodotvorna pregovaranja potrajala su duže nego što je Dave Carroll mogao i da zamisli. Devet meseci:
„Da sam advokat po struci, možda bih uspeo da priteram uza zid avio-kompaniju koja je odgovorna za to što je vrat moje gitare slomljen. Ali, pošto nisam, značilo je da sam imao na raspolaganju druge alatke“, napisao je Dave Carroll u svom bestseleru, United lomi gitare – snaga jednog glasa u vremenu društvenih mreža, objavljenom 2012. godine.

Dakle, muzičar je posle konačnog odbijanja da mu bude nadoknađen novac za popravku gitare, shvatio kako mora nešto da preduzme. Odlučio je da napiše pesmu. Tako je nastala pesma United lomi gitare (United Brakes Guitars), o lošem iskustvu putnika koji je leteo od Halifaxa do Omahe. Bio je ljut, možda se nečemu dobrom nadao, ali Dave Carroll tada svakako nije ni slutio da će njegove poruke putem interneta tokom nekoliko narednih nekoliko godina pročitati i poslušati više od 15 miliona ljudi, te da će vido snimak pesme biti proglašen za jedan od najbitnijih video snimaka u istoriji „Googla“. Dakle, budući da je bio kantautor, a ne advokat, Dave Carroll napisao je reči i muziku i otpevao pesmu.

Sasvim obično, zar ne? Snimanje filma koji traje koliko i pesma, koštalo je gitaristu 150 dolara. Snimak su zatim „okačili“ na internet stranicama Youtube-a u julu 2009. godine. Četiri dana docnije, ovaj video imao je milion pregleda! Milion ljudi je čulo primedbu Davea Carrolla na način ophođenja zaposlaenih u United Airlinesu! Razume se, već posle prvog dana kada je snimak osvanuo na stranici za razmenu vido zapisa, oglasio se Daveov telefon. Zvali su iz avio kompanije, nudeći mu novac za popravku gitare. Odbio ih je. Osećao je kako narasta snaga protesta. Dnevnik Times izneo je podatak da je samo četiri dana posle postavljanja video snimka, cena akcija United Airlinesa pala za deset odsto, što je kompaniju koštalo sto osamdeset miliona dolara! U avgustu je napisao nastavak pesme United lomi gitare 2. Ova pesma govorila je o predstavnici za odnose sa korisnicima usluga United Airlinesa. Krajem avgusta 2009. godine pesme su pregledane bar pet miliona puta. Naposletku, u martu 2010. godine, Carroll je snimio i treći nastavak pesme koja se, ipak, završava ohrabrujućim rečima: ,,Kažu da se menjate i ja se tome nadam, jer ako nije tako, ko bi želeo da leti s vama?“

Deset miliona ljudi videlo je i čulo tu jednostavnu pesmicu koja, s muzičke tačke gledišta, nije donosila baš ništa novo. Ali je nanela je sramotu „Unitedu“. I ne samo to. Pokušavajući da umanje loš glas, predstavnici avio-kompanije davali su izjave za medije opisujući pesme Davea Carrolla kao izvanredne!!! Što je još smešnije, zamolili su kanadskog kantautora da im omogući da njegov video koriste tokom obuke zaposlenih!