Kao što je poznato, umetničko nadahnuće ponekad može da se javi i s najneočekivanijeg mesta. Ljubavni rastanak, ne spada u takva mesta. Čest je izvor inspiracije. Uostalom, romantičari su toliko stihova, romana i muzičkih kompozicija napisali u spomen na neuzvraćenu ili tragično okončanu ljubav. I ne samo romantičari.
Priča koja sledi, govori upravo o tome kako se ljubavni raskid pretvorio u muzičko delo. Tačnije, u pesmu koja je pre bezmalo pola veka bila svetski hit i ostala dobro upamćena do danas. Osim činjenice da je omiljena, kompozicija o kojoj je reč, bila je i ljuta osveta onoga koji je pesmu napisao. Srećom, niko nije stradao! Naprotiv. Glavni junaci ostali su živi i zdravi i nastavili svoj životni put. Verovatno su ubrzo i prestali da se ljute.
Evo kako se sve zbilo. Pesmu Lady D’Atbanville, dvadeset dvogodišnji kantautor Ket Stivens (rođen kau Engleskoj 1948. godine kao Stiven Demetre Georgiju) snimio je u aprilu 1970. godine, U to vreme, bio je poznat i muzičar: Lady Arbanville, pesmu sa njegovog trećeg albuma – Mona Bone Jakon, kantautor je posvetio svojoj dotadašnjoj devojci – manekenki i glumici Peti D’Arbanvil (1951).
Prilično neobična to beše posveta! Jer muzičar je o dragoj koja ga je napustila pevao kao da je umrla, tačnije, kao da već leži u ledenom grobu. A on pati i obećava joj kako će je večno voleti. Doslovce. Budući da ga je napustila, ona je za njega bila – mrtva! Mračna metafora. Pevao je kao da je zbog rastanka iz nje život jednostavno – istekao.
Po završetku svoje druge long-plej ploče, Ket Stivens se teško razboleo. Bezmalo godinu dana proveo je na lečenju. Za to vreme napisao je više od četrdeset pesama. U čast uspešnog izlečenja od tuberkuloze, odlučio je da priredi zabavu za prijatelje muzičare. Među zvanicama bili su i Džimi Pejdž, Stiv Vinvud, Džindžer Bejker, Erik Klepton i mnogi drugi. Domaćinu je pažnju privukla mlada Amerikanka po imenu Peti. Ubrzo posle upoznavanja, Peti i Ket počeli su da se viđaju. Ona je u to vreme bila poznata manekenka. Snimanja su je često vodila na putovanja. Ali uvek kada bi dolazila u London, ljubavna priča bi se nastavila. Posle izvesnog vremena, osamnaestogodišnja gospođica osetila se premladom za ozbiljnu ljubavnu vezu za kakvom je čeznuo Ket Stivens. Nije uopšte mislila da je kucnuo čas da se skrasi. Stoga je odlučila da ode iz Londona na neodređeno vreme u Njujork. I otišla je.
A onda je, vraćajući se iz Njujorka u Evropu (navodno, u avionu) čula najnoviji hit: Lady D’Arbanville. Verovatno se veoma iznenadila.
„Voleo sam vas moja ledi, iako u grobu ležite sad…“ – pevao je tužni muzičar.
„Pa otišla sam samo u Njujork, a ne na kraj sveta!“ – vajkala je kasnije devojka kojoj je pesma posvećena. Mladić je ipak pisao o svojoj dragog tako tužno, kao da je preminula. Toliko je bio potišten. Čuvši pesmu i sama Peti, gorko je zaplakala. Znala je da je konačni raskid ljubavne veze sada neizbežan.
Uprkos svemu, pesma je dospela do trećeg mesta britanske top liste. Nisu baš svi obožavaoci znali da je tajanstvena ledi iz pesme uopšte ne leži u grobu! Tako je Lady D’Arbanville postala simbol. Zvučalo je da je u akustičarsku baladu pravo banula iz neke priče Edgara Alana Poa ili kakvog gotskog romana.
A stvarna ledi Peti nastavila je da živi prilično veselo. Samouvereno je vladala modnim pistama, snimala filmove i televizijske serije. Zaljubila se u glumca Dona Džonsona i rodila mu sina. Potom se još tri puta udavala i razvodila. I dalje je u vrlo dobroj formi. Očigledno, Lady D’Arbanville, premda je ličila na urok, nije imala ni slično dejstvo! Pesma je ušla u istoriju popularne muzike.