U orijentalnim civilizacijama erotika nije predstavljala greh
Mnogima je poznato da je „Kama sutra“, za čitave generacije adolescenata značila rešenje tajne telesne ljubavi. Udžbenik o veštini ljubavi, na severu Indije, napisao je jedan od prvih poznatih seksologa, Vatsjajana Malanaga, u 2. ili 3. veku naše ere. Tačnije rečeno, „Kama sutra“ je zbirka starih tekstova i stihova raznih autora koje je naposletku uobličio Vatsjajana u 36 poglavlja, odnosno, 1250 stihova. Tekst je, bez sumnje, po svemu bio težak za odgonetanje zapadnom prevodiocu. Ali, uz pomoć indijskih znalaca engleskog, a naposletku i bramana Širavame Paršurame, delo je tek 1883. godine na engleski preveo ser Ričard Barton. Dve godine kasnije, knjiga se pojavila na francuskom jeziku. Mnogo godina kasnije objavljen je i novi engleski prevod „Kama sutre“ čiji je autor američka naučnica Vendi Doniger (1940). Ni ona ipak nije prevodila sama sa sankrita, iako važi za jednog od najuglednijih poznavalaca ovog starog jezika. Uz pomoć indijskog naučnika Sudira Kakana, ona je, vodeći računa o delovima traktata u stihu, svetu predstavila znatno izmenjen, sočan i duhovit poetski tekst.
Valjalo bi imati na umu da u orijentalnim civilizacijama erotika nije predstavljala greh, već deo religioznog obreda. Iako je pripadnost različitim kastama podrazumevao i različit način života, najmasovnija zadovoljstva naroda svih kasta u Indiji ranog srednjeg veka bili su festivali – holi. Možda je najomiljeniji bio festival proleća u čast boga ljubavi – Kame. Tokom trajanja, svi su zaboravljali na kastinsku podeljenost. Festival proleća bio je ostatak primitivnh svetkovina plodnosti, a glavna boja – crvena, podsećala je na krv drevnih žrtvenih obreda. Rasprostranjena zabava bio je i šah, kao i mnoge kockarske igre. Na dvorovima je cvetao bogat umetnički život. Negovane su sve umetnosti – i svetovne i religiozne. Kraljevi su bili mecene umetnosti, pa su čak i sami bili umetnici.
Hramovi i dvorovi negovali su još jednu vrstu kulta zadovoljstva koja je bila pod okriljem boga ljubavi Kame. Ta zadovoljstva bila su preimućstvo odraslih muškaraca, a sa njima su uživale devojke, ganike, ili vesje, odnosno, milosnice. Te umetnice ljubavi nisu poticale iz istih društvenih slojeva: neke su bile veoma siromašne, druge su bile igračice u hramovima (slavne bajadere) a neke čak kraljevske naložnice. Indijska književna dela i dokumenti opisuju ih kao lepotice uglađenog ponašanja, bogate i pametne. Jer, ganika je morala biti svestrano obrazovana.
Prema rukopisu „Kama sutra“ ganika je trebalo da savlada 64 veštine (zanimljivo je da i šahovska tabla ima 64 polja), odnosno 64 znanja kama šastre, nauke o Kami. Da bi bilo jasno o kakvoj je kulturi i vremenu ovde reč (a ne samo o ljubavnim pozama!) navodimo neke od tih veština: umeće pevanja, umeće sviranja na muzičkim instrumentima, umeće plesa, umeće crtanja i pisanja, umeće prostiranja postelje, tepiha i jastuka za počinak, sviranje na čašama punim vode, slikanje i ukrašavanje, umeće glume, umeće pravljenja ukrasa za uši, umeće čaranja i vračanja, umeće kuvanja, umeće spravljanja šerbeta, limunada i sokova, umeće rešavanja zagonetki, vežbanje pamćenja, umeće mazanja tela mirisnim uljima, pudranja, mirisanja, češljanja, umeće odgonatanja tajnog pisma, umeće komponovanja pesama, umeće kockanja, poznavanje aritmetike, umeće pravljenja kipova od gline i tako dalje.
Ljubav je prema starom indijskom udžbeniku ljubavi, najviši stupanj odnosa polova. Vatsjajana piše da postoje četiri vrste ljubavi: ljubav rođena iz navike, ljubav rođena iz mašte, ljubav rođena iz vere i ljubav rođena iz posmatranja spoljašnjosti. Poljupcima je naravno bilo posvećeno posebno poglavlje. Sudeći prema Vatsjajani (ili brojnim autorima okupljeni pod istim imenom), sam ljubavni čin nije bio ni za proste, niti one siromašne duhom. Evo kratkog opisa pripreme za ljubavni čin: kada žena dolazi muškarcu, njegova odaja treba da bude ukrašena cvećem i okađena miomirisima. A devojka je naravno, okupana i udešena. Tada bi muškarac trebalo da je ponudi osvežavajućim napicima i da započne veseo i zabavan razgovor. Oni mogu slobodno da se smeju dok pričaju o umetnosti. Zatim, muškarac treba da namaže ženino telo sandalovim uljem. Onda je poželjno da zajedno jedu slatkiše i sve drugo što im prija, da leškare na na terasi gledajući u mesečinu i zvezdano nebo. Jer, dok su u zagrljaju, čovek može pokazivati devojci daleke planete. U ljubavi je ličnost potpuno obuzeta najtananijim osećanjima koje daleko premašuju zadovoljstvo čula.
Ljubav je moćna, a strastima je teško odoleti, pa ipak – savetovao je Vatsjajana – postoje žene kojih se muškarci moraju kloniti. To su pre svega sumanute žene, zatim gubavice, žene izopštene iz kaste, žene koje otkrivaju tuđe tajne, žene koje javno izražavaju potrebu za polnim odnosom, žene suviše bele ili suviše crne, žene koje smrde, rođake, bliske prijateljice supruge, kao i žene isposnice.
Između ostalih ljubavnih tema „Kama sutra“ govori i o udvaranju, o braku, o muškarcima koji imaju uspeha kod žena, o tome zašto žene odbijaju muškarce, kako protumačiti žensko raspoloženje, o grebanju i ugrizima, o načinima na koje se pobuđuje strast – dajući potanko uputstva i savete.
Na kraju, sebi možemo postaviti jedno pitanje: da li svet iz „Kama sutre“, lišen seksualnih tabua, podseća na ovaj današnji?
Postoji nešto što je suštinski različito, a tiče se posredno samih ljubavnih odnosa: to je vreme određeno za udvaranje, ljubav i pripremu za ljubavni čin. Devojke iz prošlosti čija su tela namirisana miomirisnim uljima, ipak se bitno razlikuju od današnjih, jednako udešenih i namirisanih. Sadašnje se naime ne zamaraju poslom učenja 64 umetničke veštine: ne umeju istovremeno da plešu, kuvaju, pevaju i sviraju, slikaju, vežbajući aritmetiku i pamćenje. Ne umeju, jer nemaju vremena. Mnogo toga se odigrava više histerično nego strasno. Kako savladati ljubavnu veštinu na brzinu i kako brzo i efikasno voditi ljubav, to je izgleda ono što želimo da saznamo od modernih seksologa. Ko još ima vremena za kićenje ljubavnih odaja, prebiranje po žicama, za astronomiju i recitovanje? Nedavno je u jednoj evropskoj zemlji sprovedena opsežna anketa o tome šta bi ljudi kupili ukoliko bi posedovali neograničenu moć. I oni vrlo bogati, kao i oni siromašniji, odlučili su se za isto: kupili bi vreme!
