Hedi Lamar u filmu “Ekstaza”
Snimljen 1932. godine, „Ekstaza“, igrani film češkog reditelja Gustava Mahatija (1901-1963) postao je slavan čim je prikazan. Tačnije rečeno, izazvao je takav međunarodni skandal, da je ubrzo zabranjen za prikazivanje u Americi. Naravno, većina današnjih filmskih gledalaca s osmehom sluti šta je to tako uznemiravajuće postojalo u „Ekstazi“. Jer, ostvarenje Gustava Mahatija već decenijama uvaženo je kao ključno delo evropske kinematografije koje na poetičan način govori o ženskoj seksualnosti. Uostalom, izraz „ekstaza“ označava ushićenost, zanos, blaženstvo.
Jedan od razloga zbog kojeg se u jednom delu kulturne javnosti tih tridesetih godina 20. veka podigla prašina oko ovog filma, bila je činjenica što se glavna glumica Hedi Kisler – kasnije poznatija kao Hedi Lamar (1914-2000) – u „Ekstazi“ pojavljuje potpuno gola. I ta scena, premda slikana iz različitih uglova (te se ne vidi stalno ni u potpunosti njeno nago telo), traje nekoliko minuta. Golu ženu na velikom ekranu, odnosno, u bioskopskoj sali, nije bilo lako podneti bez uznemirenja.
Možda ni kadrovi koji prikazuju nagu kupačicu u jezeru, a kasnije pored jezera, nisu predstavljali tako snažan udar na moralna načela. Ali trenutak kada kamera u krupnom planu prati njeno blaženstvom okupano lice – a to je trenutak ljubavnog čina – prelilo je čašu. Oglasio se čak i papa Pije XII! Taj izraz blaženstva na licu glavne junakinje, pokušao je da dočara i Karlo Mariani, autor plakata za „Ekstazu“.
O čemu govori film čehoslovačkog reditelja (koji je nekoliko godina ranije snimio „Erotikon“)? Mladoženja koji i nije više tako mlad, prenosi preko praga prelepu nevestu,. Evu, koju igra Hedi Lamar, u beloj venčanici, u svoj moderno opremljen, ali hladan stan, dovodi njen tek venčani muž. Mladoženja (Zvonir Rogoz) jedva čeka da izuje lakovane cipele koje ga žuljaju. I više vodi računa da li su rese na tepihu ispravljene, negoli što se mlada skinula u izazovnu svilenu spavaćicu. Ukratko, on nije naročito zainteresovan za svoju ženu. U stvari, uopšte ga ne zanima.
Prolaze dani, mlada i prelepa Eva postaje sve tužnija budući da je muž jednako zapoistavlja. Vraća se ocu. Ta raskošno opremljena kuća nalazi se u prirodi. Uplakanu Evu opijaju mirisi i zvuci leta. Odlučuje da se utopi u prirodu i odlazi na jahanje. Zaustavlja se kraj jezera. Skida se gola i pliva. Međuim, njen konj sa odećom na sedlu beži. Potpuno gola, Eva trči uzaludno za konjem i svojom odećom. Nailazi na gradilište železničke pruge. Glavni inženjer pritrčava joj u pomoč. On je mlad i lep i ne deluje tako nezainteresovano za život uopšte. Naga Eva krije se u grmlju, ne baš naročito vešto. Inženjer će je spaziti i čak pomoći da uvije ozleđeni članak. Iste noći, ona više neće moći da izdrži ni mesečev sjaj, ni šuštanje drveća, pa ni uznemirenje u svom srcu. Otići će u kućicu gde je odeseo inženjer železnice… Ukratko, tu će doživeti ljubavnu ekstazu. Na žalost, po povratku naći će muža koji je došao da je vrati nazad. Jasno, odbiće ga. Iako se čini da je ne voli, muž će – u trenutku očajanja, bolje rečeno, ponižnja – izvršiti samubistvo. Svesna da je njena sreća sa mladim inženjerom pomućena, ona ga napušta. Ali, ona ne zna da je prava sreća tek čeka. Jer, Eva čeka bebu.
Svi koji su videli „Ekstazu“, razumeju zašto je prelepa Hedi postala preko noči filmska zvezda. Rođena je u Beču u jevrejskoj porodici: otac je bio bankar, a majka pijnistkinja. Ipak, u vreme snimanja filma, Hedviga je bila udata za bogatog Frica Mandla, nacističkog pristalicu i proizvođača oružja. Na taj brak iz računa u osamnaestoj godini prisilili su je roditelji. Fric jednostavno nije mogao da podnese ženinu popularnost. Bar ne popularnost koju donose obnažene slike. Uzaludno je pokušavao da otkupi sve kopije filma. Kao što nam je iz današnjih prilika poznato, piratske puteve, teško je preseći. Gospodin Mand postao je toliko ljubomoran, da nije ni na trenutak puštao Hedi iz vida. Kao da se plašio da će i njega snaći sudbina prevarenog muža iz „Ekstaze“. Primorana da bude u kućnom pritvoru, Hedi je naposletku ipak uspela da se oslobodi bračnih okova: sobarici je dala pilule za spavanje i šmugnula iz hotelske sobe. Pobegla je najpre u London, a zatim u Ameriku. U Holivudu su je proglasili najlepšom ženom na svetu. Ostalo je istorija: glumila je u filmovima „Samson i Dalila“, „Petrolej“ „Zigfridova devojka“ „Dođi da živiš sa mnom“, „Opasni eksperiment“ , „Zaverenici“….
„Nije teško postati velika zavodnica“, govorila je često Hedviga Eva Marija, kći bogatg bečkog bankara. „Dovoljno je da stojiš nepomično i izgovaraš tekst najveće glupače“. Zanimljivo je međutim da je Hedi bila i obdareni inženjer amater. Godine 1997. dobila je prizanje udruženja Electronic Frontier Foundation za ključni doprinos društvu: Zašto? Hedi Lamar jedina je među glumicama koja se može pohvaliti da je nagrađena zbog izuma iz oblasti telekomunikacija. Naime, i onda kada je bila udata po šesti put, lepa Hedi nije zaboravila šta je naučila tokom dugih i dosadnih sastanaka svog prvog muža sa njegovim kolegama nacistima. Govorili su o nemačkom naoružanju. Hedi ih je mrzela, ali i prisluškivala. Odlično se sećala svega što su govorili o oružju na daljinsko upravljanje, pa je 1942. sa svojim prijateljem, kompozitorom i pijanistom Džordžom Antejlom, uspela da osmisli i nacrta posebni sistem za navođenje torpeda koje je nemoguće presresti! Njen crteži iz avgusta te godine i dalje se čuvaju kao dragoceni izum, u svoje vreme, nepriznat. Navršivši pedesetu, Hedi Lamar odlučila je da napiše autobiografiju objavljenu par godina kasnije. Naslov knjige moguće je i pogoditi. Glasi: „Ekstaza i ja“.
Za Zvonimira Rogoza, Hedinog filmskog partnera iz „Ekstaze“ čuvenog hrvatskg glumca ne bi se moglo reći da je u mladosti stekao visoko obrazovanje. Ovaj filmski i pozorišni glumac rođen je 1887. godine u Zagrebu. Kao limarski pomoćnik u 19. godini otišao je u Beč u potrazi za poslom. Tamo se zaista i zaposlio kao limar. Međutim, igrom sudbine, sreo je i svog prijatelja iz detinjstva koji se bavio muzikom. On mu je preporučio da okuša sreću na pozorišnim daskama. Ispostavilo se da je preporuka bila tačna. Zvonimir Rogoz postao je najbolji učenik bečke pozorišne glumačke škole. Vratio se u Zagreb gde je zablistao kao glumac. Gostujuči u Pragu, dobio je ponudu da i tamo nastupa u pozorištu. Gustav Mahati primetio je ovog glumca i tako je Zvoniri Rogoz svoju dugu i plodotvornu glumačku karijeru „začinio“ i ulogom nemoćnog, ali ljubomornog u „Ekstazi“.
Zanimljivo je da je Rogozov privatni život bio u suprotnosti od onog odglumljenog u „Ekstazi“. Poznat kao veliki zavodnik, u poznim godnama postao je otac i suprug znatno mlađe žene. U devedesetoj, deset godina pre smrti nastupio je u filmu „Okupacija u 26 slika“ Lordana Zafranovića, a u stotoj je igrao u „Glembajevima“ Antuna Vrdoljaka. Zvoniri Rogoz, baš kao i Hedi Lamar napisao je i autobiografiju. I taj naslov je bilo mogućno naslutiti. Glasio je: „Mojih prvih 100 godina“.
