Most sisa u Veneciji – izvor: Wikipedia
Od kraja 15. veka, u Veneciji postoje „Most sisa“, kao i „Kanal sisa“. Više nego zanimljivi nazivi iza kojih stoji isto tako zanimljiva priča. A ona govori o tome da je u slavnoj varoši, prestonici Mletačke Republike, 1319. godine umro poslednji član bogate porodice Rampani. Nije imao naslednika. Možda zato nije ni napisao testament. Shodno tome, sva njegova pokretna i nepokretna imovina pripala je Serenisimi. Najveći deo nekretnina nalazio se tačno između četvrti Santa Kroče i San Polo. Između ostalih zdanja, to je bila i kuća Ca’ Rampani. Trebalo bi imati u vidu da je„Ka“ u nazivu zdanja označavalo kuću, odnosno porodicu.
Vreme je prolazilo. Sto godina kasnije, venecijanske vlasti, nemoćne pred brojem „javnih bludnica“ koje su i danju i noću unosile nemir u živote stanovnika Venecije, donele su odluku da ih nekako obuzdaju i bar teritorijalno ograniče. Tako su dobile smeštaj u Ka’Rampani i okolnim kućama. Nasleđe Rampanijevih pretvorilo se u kvart „crvenih fenjera“. A prostitutke su nazvane – „Ka’Rampane“, odnosno, karampane. Tako je izraz karampana i zvanično postao sinonim za kurtizanu.
Dakle, karampanama je bilo dozvoljeno da se bave najstarijim zanatom na svetu, međutim, po strogim pravilima. Mogle su da izađu iz kuće, ali ne i da se šetkaju po drugim kvartovima. Ukoliko bi se posle trećeg večernjeg zvona našle na ulici, bile bi kažnjene bičevanjem. Verski praznici bili su im najstrože zabranjeni za „rad“. U supotnom, opet bičevanje, još žešće. Zabranjeno im je bilo da zalaze u krčme. Samo bi subotom imale priliku da prošetaju gradom, pod uslovom da oko vrata nose zavezanu žutu maramu. Lako uočljivu. Nedeljom nisu promaljale nos iz kuće. Prilično nezgodani uslovi za primamljivanje mušterija.
Navodni portret slavne venecijanske pesnikinje i kurtizane Veronike Franko (rad nekog od Tintoretovih sledbenika), 16. vek – izvor: Wikipedia
Karampane su se ipak dosetile kako da doskoče zakonskim i prostornim ograničenjima. U svako doba dana, stajale su, nadvijene nad širom otvorenim prozorima pokazući potpuno obnažene grudi. Takvi prizori na pročeljima kuća privlačili su pažnju prolaznika. Za tren, prolaznici su se pretvarali u posetioce, odnosno, mušterije. I tako je most koji spaja četvrti Santa Kroče i San Polo nazvan – „Mostom sisa“ („Ponte delle tette“). Krajolik kod „Mosta sisa“ i „Kanala sisa“ postao je veoma popularan.
Karampanama nije bilo teško da na prozorima svoje poprsje izlože pogledima. Stajale su na za njih posebno izrađenim štulama od najviše pola metra (kalkanjini), što im je omogućavalo da gornji deo tela u potpunosti pokažu ne služeći se stolicama. Sličnost sa današnjim cipelama sa platformama je nedvosmislena. Karampane su, u nameri da zavode muškarce, osim grudi, pokazivale i crveno obojenu kosu. Crvena kosa (venecijanska crvena) bila je takođe znak kurtizana iz lagune.
Zatim je još jednom politička vlast pokazala svoje višestruko, lukavo lice. Uprava Serenisime uskoro je počela da podržava egzibicionizam stanovnica pomenutog dela grada. U stvari, vlasti su navodile muške posetioce i stanovnike Venecije da obavezno posete taj zanimljivi kutak grada. Na karampane su počeli da gledaju kao na zaslužne građanke. Činilo se, naime, da homoseksualizam dolazi sa mora, sa mnogobrojnih brodova i preti da preplavi Veneciju 15. i 16. veka. Na tu činjenicu gledalo se kao na državni problem. Kazne za „protivprirodni blud“ bile su neuporedivo surovije nego za ženske prostitutke. Odsecanje glave i spaljivanje krivaca!
Eto zašto su se, između ostalog, otvorila vrata pred ženskim gudima kao moćnom simbolu i još moćnijem krajoliku. Bile su i ostale simbol majčinske ljubavi i plodnosti. Uostalom, prema legendi, Herakle je sisao dojku boginje Here, ali je tako snažno povukao da je božansko mleko poprskalo nebo. I stvorilo Mlečni put! Herakle je zahvaljujućibaš tom mleku postao besmrtan.
Obdarene intuicijom, karampane kao da su naslućivale da se muškarci možda i mogu navesti na „pravi put“ podsećajući se na čaroliju i moć majčinskih grudi. Stiče se utisak da su i slikari podržavali takav stav. Mnogobrojni portreti iz tog vremena prikazuju žene s obnaženim grudima. Ili bar jednom dojkom koja je vidljiva.
Procvat dela grada kod „Mosta sisa“ doneo je kurtizanama i mogućnost da sve više i slobodnije osvajaju i ostale delove Venecije. Zakoni su se menjali u njihovu korist. Mlade i uspešne prostitutke išle su naokolo po ulicama u pratnji paževa, vozile se gondolama. U kućama kod „Mosta sisa“ ostale su samo one nastarije. One su mogle da nastave da tu žive i bave se starim poslom, ali samo po vrlo niskim, takoreći popularnim cenama. Sa ulica su ih terali, jer nisu predstavljale prijatan prizor. Zato neki rečnici izraz karampana objašnjavaju kao – stara žena lošeg morala.
Danas je takoreći nemogućno govoriti o ženskim grudima, a da se ne pomisli ili na tumore dojke koji su dosegli nesrećne razmere epidemije, ili na silikonske implante. Veoma uznemirujuće. S tim u vezi je nedavno obavljeno istraživanje upravo italijanskih psihologa. Na pitanje šta ih više privlači, ženske grudi ili zadnjica, čak 82 odsto ispitanika odgovorilo je – zadnjica. A za grudi odlučilo se 60 odsto muškaraca. Grudi su zapravo kopija zadnjice, mogao bi da glasi zaključak ovog istraživanja.