Plakat za film “Mladost” Paola Sorentina – Izvor: Wikipedia
Mladi misle samo na sebe. Stari još jače misle samo na sebe. Uz još neke razlike. Posebno u manipulaciji. Uprkos tome, stari se često osećaju neadekvatno. Što ne znači da je to izvor njihove tuge. Ne. Naprotiv. Ponekad zbog toga postaju prznice. Istovremeno, u njihovom se sećanju kruni ono što su tokom života postigli. Pređeni put je ostao iza, teško se svega setiti. A i sećanja su samo u izuzetnim prilikama povod za smeh i radost.
Čak i najveći umovi mučili su se i nastojali da u sebi pronađu talenat za život u dobu starosti. Zanimljiv dokaz stiže iz pisama koje je Albert Ajnštajn pisao svojoj mlađoj sestri Maji. Nekolicina pisama upućena Maji Vinteler Ajnštajn, jedno, do sada nepoznato, upućeno ocu i par fotografija za koje se do sada nije znalo, naći će se na aukciji kod britanskog „Kristija“ početkom maja ove godine. Baš tim povodom, svetski mediji preneli su i sadržaj Ajnštajnovih pisama sestri.
Naime, u pismu iz 1924. godine, kada još nije ni zakoračio u godine starosti, Ajnštajn priznaje sestri Maji, za koju ga je vezivalo i duboko prijateljstvo, životnu istinu do koje je došao:
„S naučne tačke gledišta, u poslednje vreme nisam imao većih dostignuća. Uveren sam da mozak s godinama propada. Premda to i nije tako neugodno! To takođe znači da više nećeš biti toliko odgovoran u godinama koje dolaze.“
Deceniju kasnije, u drugom pismu, Ajnštajn ponavlja Maji: „Zadovoljan sam svojim radom, iako u ovoj i drugim oblastima počinjem da osećam da je sjaj uma iz godina mladosti, daleko iza mojih leđa.“
Ova priznanja, kako tvrde proučavaoci Ajnštajnovog dela, vrlo su zanimljiva i svedoče o iskrenom odnosu koji je vezivao brata i sestru Ajnštajn. Jer, ni na jednom drugom mestu, nikada, Ajnštajn ništa slično nije rekao. Ni da s godinama čovek postaje manje odgovoran, a kamoli da njegov mozak – propada!
Slično mišljenje nalazimo i u novije vreme, u filmskom i književnom delu Paola Sorentina. Povodom svog filma „Mladost“ (2015) koji je zapravo priča o odnosu starosti oprema budućnosti, on je pored ostalog rekao nešto slično Ajnštajnu, premda primerenije sadašnjem vremenu. Dobu preopterećivanja uma informacijama:
„Zaštititi mozak od prevremenog starenja, to znači otvoriti prostor kreativnosti i ne svoditi račune sa životom. Moramo da živimo u sadašnjosti i da oslobodimo naše umove od plime beskorisnih stvari kojima ga zatrpavamo bez prekida. Da bismo ponovo razmišljali o starosti kao o zlatnom dobu, preporučljiovo bi bilo da od njega ne zahtevano visoko efikasne performanse. Osećati se i dalje mladim, to ne znači sećati se imena svih drugova iz osnovne škole. Bolje, mnogo bolje bilo bi da od uma tražimo da se svakodnevno obnavlja, ali kroz maštu. Kroz maštarije, i kreativnost.“