Select Page

Vrhovni bog Zevs – izvor: Wikipedia

I Zevs je patio od glavobolje. Prema  mitološkoj priči, Zevs je od Hefesta, boga vatre i veštog kovača, tražio da mu zbog toga otvori glavu udarcem sekire. Ovaj ga je poslušao. I tako je iz glave vrhovnog starogrčkog boga, izašla njegova mudra kćerka – Atina, boginja  znanja i umetnosti.

Krajnje maštovit i uzvišen rasplet povesti o glavobolji.

Vekovima su razlozi nastanka glavobolje kod ljudi bili malo poznati. I najčuveniji lekari su manje ili više pipali u mraku dolazeći ponekad i do vrlo neobičnih zaključaka i objašnjenja povodom te, naizgled neizlečive boljke. Kada bi neko napravio istorijski leksikon lekova protiv glavobolje, to bi zaista bilo fantastično štivo. A posebno imajući u vidu da je većina tih istorijskih lekova, bila nedelotvorna i uzaludna, pa čak i opasna. Neki bi jednostavno mogli biti opisani kao odvratni, a pojedini načini lečenja glavobolje mogu se izjednačiti sa istinskim mučenjem.

Jasno, stvari danas stoje kudikamo bolje. Čovek i ne razmišlja mnogo i ne podvrgava se neobičnim obredima, a kamoli mukama. Premda, zaista ima raznih ljudi i običaja. Svakodnevno se u to uveravamo na svakom koraku. Većina ipak koristi pilule protiv glavobolje, pa uz gutljaj vode, rađa se nada da će bol nestati.

Boginja Atina - izvor: Wikipedia

U davna vremena smatralo se da su za glavobolju „zaslužna“ božanstva. Asirsko-vavilonski rukopisi koji potiču iz 1500. godine pre nove ere, navode različite kletve upućene „demonima glave“ zbog bolova koje izazivaju. Stari Egipćani su je lečili uz pomoć obreda, nalik isterivanju đavola, izgovarajući čarobne formule. Ako bi bolovi bili nepodnošljivi, pribegavali su bušenju lobanje kako bi sli duhovi izašli iz glave tog mučenika. Bušenje lobanje bilo je karakteristično i za druge kulture. Doduše, istorija beleži i maštovitije, a manje bolne i smrtonosne načine „lečenja“. Na primer, vezivanje glinenog krokodilčića oko čela, dok mu se u čeljusti nalazi osvećen snop pšenice.

Masti i čarobne vodice ne mogu se nabrojati. Značajnu ulogu u borbi protiv glavobolje imalo je pronalaženje njenog uzroka. Zanimljivo, smatralo se da je to najčešće – urok. Glava neće da boli tek tako! Neko je za to kriv. U čuvenom staroegipatskom spisu, papirusu Ebers iz 1550. godine pre nove ere, piše da se glavobolja leči na sledeći način; u maslinovom ulju valja kuvati glavu soma. Onda četiri dana tim uljem treba mazati celu lobanju.

Hipokrat je u 5. veku pre nove ere prvi opisao smetnje u vidu koje nastaju kao posledica glavobolje. Predlagao je upotrebu gorkog praška dobijenog iz vrbove kore. Farmakologija je mnogo vekova kasnije dala Hipokratu za pravo: kora vrbe sadrži salicilat koji je jedan od sastojaka aspirina.

Bolove u glavi, dugo se verovalo, izaziva žuta ili crna žuč koja se nagomilava u jetri, u srcu ili želucu. Da bi se izlečili od glavobolje bili su neophodni laksativi. Oni su oslobađali creva od prekomerne žuči. U 17. Veku, engleski lekar Tomas Vilis (1621-1675) naslutio je da glavobolja može imati veze sa krvnim sudovima u mozgu. A njih mogu da poremete i hladnoća i vrućina, kao uostalom i prejedanje. Takođe, opisao je napade mučnine i povraćanja koji su pratili glavobolju. Zato je tim ljudima zabranjivao da piju vino, da jedu meso, ali jednako je branio i seksualne odnose. Preporučivao je klistiranje, kompote, kao i sok od stonoga i moljaca. Dobro izmešan. „Ne želim da budem jedan od onih što dane provodi žaleći se na glavobolju, a noći ispijajući vino koje je izaziva!“ – napisao je ovim povodom Johan Volfgang fon Gete, nemački književnik i naučnik.

Glavobolja - izvor: Wikipedia

Srećom, s napretkom biohemije, načini lečenja glavobolje su se promenili. Pre tačno trideset godina, Međunarodno udruženje za borbu protiv glavobolje (The International Headache Society ) objavilo je studiju o njenim mnogobrojnim vrstama, podeljenih u dvanaest kategorija. Neurolozi i neuropsihijatri napravili su ogromne korake u lečenju glavobolje, bola koji nalazi svoje mesto u posebnom redu. Na izvestan način, uzvišenom. Sa ovim zaključkom se neće složiti oni koji pate od migrene, ali neka se sete starogrčkog mita koji je i neka vrsta putokaza.

Uprkos napretku nauke, često čujemo za različite recepte i savete kako da glavobolja odmah nestane. Na primer, evo jednog, ne tako opasnog: u šoljicu kafe treba nacediti ceo limun i to popiti. I uvek će se naći neko da posluša svaki sličan savet. Čak mnogo i neobičniji. Iracionalno pobeđuje često i kada je napadnuta sama kolevka racia!