Kristijano Ronaldo u dresu “Reala”
Možda se sedmica ipak ističe među svim ostalim brojevima. Vrlo značajna simbolika ovog broja potiče iz davnih vremena. Ljudi su nekada verovali da postoji sedam planeta. Bog je stvorio svet za šest dana, a sedmog se odmarao. Solomonov hram je građen sedam godina. Sedam nota čine muzičku lestvicu, to ogledalo nebeskog sklada. Rim je podignut na sedam brežuljaka. Sedmo nebo je mesto gde boravi Bog i kada neko oseti kao da je na „sedmom nebu“, onda može da kaže da je zaista bio srećan i imao zbog čega da živi. Otvaranje sedmog pečata označava Strašni sud, sedam je smrtnih grehova, svetskih čuda. Ukratko, sedmica je sveprisutna.
Povrh svega, broj sedam na dresu nosi i Kristijano Ronaldo, portugalski fudbaler! I zvanično još uvek najbolji na svetu. Za mnoge poklonike fudbala, Kristijano zaslužuje broj koji će na njegovim leđima blistati kao oreol iznad glave svetaca. Ronaldov nedavni prelazak iz španskog „Reala“ u italijanski „Juventus“ izazvao je toliko veliku pažnju svetske javnosti, da se uz opravdanu zabrinutost možemo pitati šta se u ovom trenutku u svetu zaista važno dešava. Mnogobrojne vesti u vezi sa Ronaldovom selidbom u Torino (u fudbalski klub koji izgleda ima nedostižni broj navijača), navode na najbizarnije zaključke. Jasno, ne bi bilo loše uzeti ih uz neophodnu dozu humora.
Nije Kristijano čak ni najplaćeniji fudbaler današnjice, ali je buka koja se ovom prilikom podigla, nadjačala neuporedivo bitnije stvari. Kojih sada, eto, ne možemo ni da se setimo Ali, lako smo upamtili da je „Juventus“, za samo jedan dan, prodao 530 hiljada crno-belih dresova sa Ronaldovom sedmicom! Rekord u tom pogledu, razume se. Kada je avion sleteo na torinski aerodrom, auto kojim se zatim vozio Kristijano, pratilo je šest blindiranih džipova. Ko zna da li bi veće mere opreza bile preduzete radi neke nuklearne opasnosti.
Zbog dolaska Kristijana Ronalda u „Juve“, mnogi već trljaju ruke. Jer, već za prvu utakmicu italijanske prve lige (Serie A) kada treba da odmere snage Kjevo i Juventus, cene ulaznica podignute su u proseku za 66 odsto! Svečane lože koje su za utakmice „Juventusa“ prošle godine koštale 100 evra, sada su 150 evra. Loža je pre pola godine bila 50 odnosno, 70 evra, a sada će stajati 100 evra, ukoliko neko bude hteo 18. avgusta da prisustvuje utakmici na kojoj nastupa Ronaldo. U svakom slučaju, najjeftinija ulaznica biće 50 evra. Čini se da će sve ulaznice planuti, tako da će i tapkaroši biti zadovoljni. Neki čak predviđaju da će oni ove godine bolje proći nego što su mogli i sami da se nadaju. Biće u prilici da zbog Ronalda traže, na primer, 500 evra za mesto na tribinama! Verovatno će naći i kupce.
Da li je iko mogao da pretpostavi da će se u profesionalnom fudbalu stvari ovako razvijati ? Možda i jeste. Setimo se zato čoveka koji je u istoriji fudbala upamćen kao prvi profesionalni igrač. Fergus Suter rođen je 1857. godine u Glazgovu u Škotskoj. Bio je radnik, kamenorezac. Tada mladim fudbalskim sportom, Suter je počeo da se bavi u rodnom gradu. Igrao je za klubove „Patrick Thistle“ i „Rangers“. Kada je navršio dvadeset jednu godinu, preselio se u Englesku. Počeo je da igra za „Dawen“. Izgleda da je brzo shvatio da se isplati igrati fudbal. Da je bolje nego raditi kao kamenorezac. Upamćene su Fergijeve reči: „Engleski kamen je suviše težak za obradu!“.
U stvari, fudbalski klub mu je plaćao da igra za njih! Tačnije, to je prvi javni slučaj plaćanja igrača. Doduše, to je mladom fudbaleru donelo nevolje: zavideli su mu i još više ga kritikovali. Jer, do tada, fudbalski timovi u Engleskoj bili su amaterski. A igrači – studenti i učenici najprestižnijih londonskih škola. Međutim, nisu baš svi igrali tako dobro. Radnička klasa je stupila na fudbalsku scenu. Suter je postao neka vrsta zaštitnog znaka te klase. Kao i tog novog posla. Fergi je bio skromnog porekla i bezmalo nikakvog obrazovanja. Ipak, veoma vešt da se probije do protivničkog gola, ali i da organizuje odbranu (tada još nisu postojale pozicije unutar timova). U svakom slučaju, nazivali su ga „džinom fudbalske lopte“.
Fergus je navršio dvadeset dve godine kada je (za novac!) prešao u suparnički klub „Blackburn Rovers“. Navijačke strasti su buknule. Do te mere, da se „Darwen“ i „Blackburn Rovers“ zbog bezbednosti nisu sastajali nekoliko godina.
Fergus Sater se povukao u tridesetoj, kada je već postalo uobičajeno da fudbaleri za svoje umeće dobijaju novac. Nije doživeo starost. Umro je u pedeset devetoj godini.