Piter Brojgel Mlađi “Seoski advokat ili plaćanje poreza” – izvor: Wikipedia
Nema ničeg izvesnijeg u životu, pisao je Bendžamin Frenklin, osim smrti i poreza. Izreka američkog naučnika, političara i pisca koji je živeo u 18. veku, i danas svoju istinitost pokazuje bujno cvetajući. Porezi nisu neophodni samo da bi se održala država, već da bi se „podmazao“ čitav jedan vladajući sloj. Uostalom, svi smo za to pomalo stručnjaci. I kada pomislimo da su se istinski atributi države izgubili, te da ona nema sluha za muke građana, porezi ipak stiže. Jasna stvar, ne svima! Neki ga izbegavaju. I ništa im se ne desi. Drugi menjaju države i zataškavaju tragove, manje ili više uspešno.
Međutim, i kroz istoriju, porez je pokazivao svoje često čudno lice. Toliko je neobičnih primera koji se tiču raznoraznih taksi, da nam to, sa ove istorijske udaljenosti, može delovati i smešno. Stari Rim, na primer. Rimljani su stanovnicima svake teritorije koju su nameravali da osvoje, nametali poreze, osim ako nisu želeli dobrovoljno i mirno da se predaju. No, to naravno nije sve. Za vreme vladavine cara Avgusta (od 27. godine pre nove ere do 14. godine nove ere) postojala je taksa koju su plaćali i neoženjeni senatori. Avgust je tako podsticao stvaranje porodice. I danas se mnogi neoženjeni momci i neudate devojke žale da dosta toga plaćaju skuplje samo zato što su – sami. Car Vespazijan je punio državne kase na vrlo jednostavan način. Svi koji bi urinirali u javnim kupatilima, plaćali su porez carstvu.
Feudalizam je doneo poreze na mnoge stvari. Stiče se utisak da je njegovo uvođenje zavisilo od hira i najluđih potreba feudalaca. Seljani su plaćali porez i za košenje trave, sečenje drveća, napajanje stoke, ili korišćenje izvorske vode, ili pak prelazak mosta. Plaćao se porez za lov na žabe, pecanje ribe u slatkoj i slanoj vodi, i zaustavljanje na obalama reka i jezera. Najviše novca namicalo se od poreza na ognjište. Reč je o porodičnom porezu. Dakle, svaki dom (bez obzira da li je reč o celoj kući ili jednoj prostoriji), odnosno tamo gde postoji ognjište oko kojeg se okupljaju članovi porodice, plaćao je porez.
Zanimljiv je bio porez koji je u Španiji uveden u 14. veku, u jeku rata sa muslimanima za osvajanje Iberijskog poluostrva. Bilo je mnogo udovica. Njima je nametnut porez zvani maravedis: ukoliko bi poželele da se udaju pre nego što istekne godinu dana od smrti supruga, morale su dobro da plate. U slučaju kada bi se otkrilo kako prethodni muž zapravo nije poginuo (budući da su u haosu rata širene neproverene vesti), i preudata gospođa, kao i njen novi suprug, postajali bi sluge. Poreza na drugu ženu, muškarci su bili pošteđeni.
Od 17. do 18. veka, perike u bile obeležje visoke mode. Neizbežno za većinu staleža, sem onog najnižeg. U Francuskoj, Engleskoj, Italiji, Nemačkoj… Sve dok engleskom premijeru Vilijamu Pitu nije 1795. godine palo na pamet da nametne porez za puder kojim su posipane perike. Vođa pobune protiv te takse bio je vojvoda od Bedforda koji je odbacio perike i začešljao se tako što je napravio razdeljak. Njegova pojava u visokom društvu bila je ravna skandalu. Ipak, pozvao je rodbinu i prijatelje da mu se pridruže i izbegnu porez. I zaista, perike su vrlo brzo iščezle. Ostale su u upotrebi još izvesno vreme na dvoru i – u sudnicama.
Tragičan je bio namet uveden u Poljskoj u 18. veku. Stvar se ticala poreza na dimnjak, odnosno kamin. Ali kako preživeti poljsku zimu bez grejanja – kamina, i odžaka? Stanovnici sela i gradova plaćali su zamašne svote da bi mogli da se greju. Ako bi ugledali odžak, poreznici bi presavijali tabak! Mnogi su zato doslovce zazidavali odžake. Kuće su bile prepune dima. Zbog toga su zabeleženi brojni slučajevi trovanja. Ljudi su jednostavno umirali od udisanja dima. Otprilike u isto vreme u Evropi su se pojavili porezi na vrata i prozore. Ako ih je bilo više od propisanog, viši je bio i porez, Zato su manje korisni prozori bili zazidavani.
Ruski car Petar Veliki (1672-1725) pozvao je svoje oficire i dvorane da obriju brade koje su muškarci u to vreme takoreći obavezno nosili. Neki i iz religioznih razloga. Budući da se to nije dopadalo Petrovim podanicima, u početku su nevoljno pristajali na novu modu. Zato je on nametnuo porez za bradate. Kao dokaz da je neki bradonja platio porez (zato što i dalje nosi bradu), dobijao je neku vrstu žetona od bakra. Taj žeton je uvek morao da ima uz sebe. Jer ako bi bio uhvaćen sa bradom, a bez te kovanice, odmah bi bio uhapšen. I odveden na brijanje!
Neoženjeni muškarci za vreme fašističke vladavine u Italiji, nisu prolazili mnogo bolje od ruskih bradonja. Naime, od 1927. godine uvedena je „taksa na celibat“ (još jedan dokaz da se Musolini divio caru Avgustu). Ideologija, kao i sam režim, stavljali su brojni porod na prvo mesto. Jer, velika porodica je označavala veličinu jedne nacije. Da, setimo se italijanskih mnogočlanih porodica. Sada to nije više slučaj. Ali, svedoci smo takođe da čovek ipak nije odustao od ideje o sticanju preimućstva nad drugima, upravo stvarajući veliki broj naslednika.
Dakle, porezi su izvesnost koja odavno prati ljudski rod. Osobenost današnjeg vremena u tom pogledu jeste da se porezi kriju tamo gde niko ne sanja da su pridodati. Plaćamo, gule nas, a mi to i ne znamo. Često se i radujemo nekim potezima države, ne shvatajući da smo mi to zapravo platili do poslednje pare. I preplatili! Da, čovek je često naivan. Ali postoji i druga grupa – oni koji to nisu. Eto jedne od mogućih podela čovečanstva.
A što se tiče poreza na uvezene stvari, svakako se valja setiti izreke Marka Tvena: „Ne znam nijedan strani proizvod koji ulazi u našu zemlju neoporezovan osim uslišene molitve.“