I onda kada je već bio slavan i uvažavan kao pijanista i kompozitor, Džordž Geršvin je razmišljao o tome ko bi mogao da mu pomogne da pronikne u tajne orkestracije. Činjenica da nije pohađao nikakvu muzičku školu, nije ga izgleda ostavljala na miru. U nekom trenutku, pomislio je čak da bi komponovanju mogao da ga poduči veliki Igor Stravinski. Zašto da ne? Poreklom su bili iz istog grada: Petrograda! Legenda kaže da je jednom prilikom Džordž upitao Igora:
„Koliko biste tražili za čas orkestracije?“
„A koliko godišnje uspete zaradite?“ – uzvratio je Stravinski.
„Nekoliko stotina hiljada dolara“, odgovorio je Geršvin.
Neprijatnu tišinu prekinuo je Stravinski:
„A kako bi bilo da vi meni dajete časove?“
Slično je bilo i sa austrijskim kompozitorom Arnoldom Šenbergom koji je došao da živi u SAD. Dok su jednog dana igrali tenis, Džordž je ocu atonalne muzike postavio isto pitanje. „Ma kakvi časovi!“, razuverio ga je ovaj, „Učinio bih te lošim Šenbergom, a ti si fantastičan Geršvin!“
Upravo je tako i bilo. Iako je njegovo muzičko obrazovanje bilo neformalno, Džordž Geršvin je već kao sedamnaestogodišnjak stekao popularnost. Rođen je u Bruklinu, pre 120 godina – 26. septembra 1898. u skromnoj jevrejskoj porodici. Njegov otac Moše Geršovic doselio se u Sjedinjene Američke Države 1890. godine iz Sankt Peterburga. Džordžova majka Roza, bila je takođe ruska Jevrejka.
Džordž je bio drugo od četvoro dece. Sklonost prema muzici pokazao je prilično kasno, tek u desetoj godini. U stvari, to se dogodilo tek kada je bio doslovce primoran da ode na koncert svog druga Maksija Rozenviga. Maksi je svirao violinu. Način na koji je svirao njegov prijatelj sa kojim se svakodnevno igrao svirao, zadivio je desetogodišnjeg Džordža. Jednostavno, bio je opčinjen. U kući Geršovicovih već je postojao klavir: roditelji su ga kupili za starijeg sina Ajru. Bilo im je drago kada je Džordž izrazio želju da svira. A Ajra je mogao da odahne. Naredne dve godine, Džordž je pohađao privatne časove klavira.
„Život je kao džez. Najbolji je kada impovizuješ!“, reći će nekoliko decenija kasnije Dordž Geršvin i tim rečima potvrditi da je džez muzika za njega bila višestruko važna. Zaista je umeo da improvizuje, ne samo za klavirom. Bio je loš đak. U petnaestoj je već zauvek napustio školu. Zaposlio se kao svirač kod muzičkog izdavača u kompaniji Džeroma Remika. Zarađivao je petnaest dolara nedeljno što mu je bilo sasvim dovoljno. Prva pesma koju je napisao bila je „When You Want ’Em, You Can Get Them, When You’ve Got ’Em, You Don’t Want ’Em“ („Kad ih želiš, možeš do njih doći, kada dođeš do njih, više ih ne želiš“). Klavirska verzija ove pesme objavljena je 1916. godine kada Džordž nije navršio još ni osamnaest. Primetio je da njegove kompozicije nailaze na dopadanje. Posebno kod lepšeg pola. Iako još vrlo mlad, već je postao pravi zavodnik. „Zašto bih sebe ograničavao na jednu ženu, ako mogu da ih imam sve?“ – bilo je geslo kojeg se Džordž Geršvin pridržavao do kraja života. Ostao je neženja.
Sledeća kompozicija bila je „Rialto Ripples“(Talasi Rialta)… Njegovo ime bilo je poznato u muzičkim krugovima. Već 1919. godine svi su ga znali jer je napisao hit: „Svoni“. Zaposlio se kao aranžer u više muzičkih kompanija u Njujorku. Pod pseudonimima (Fred Murtam, Bert Vin) napisao je veliki broj komada za klavirske valjke. Nastupao je i u vodviljima kao pijanista.
Brat Ajra počeo je da piše stihove za pesme koje je Džordž pisao za klavir. Godine 1924. napisali su zajedno muzičku komediju „Lady Be Good“ koja je sadržala buduće hitove kao što su „Fascinating Rhythm“ i „Lady Be Good“. Bio je rado viđen gost na mnogim zabavama. Za mladim Geršvinom uzdisale su brojne devojke. Između ostalih i poznata glumica, supruga Čarlija Čaplina – Polet Godar. Geršvinovi biografi tvrde da je uvek sa sobom nosio partituru neobjavljenog valcera. Taj valcer služio mu je kao neka vrsta poslednjeg zavodničkog aduta. U presudnom trenutku, izvukao bi notni papir iz džepa i rekao devojci kojoj se udvarao: „Ti si devojka koja me nadahnjuje da napišem pesmu. Pesmu kao što je ova, na primer…Dođi da ti je odsviram… I posvetim.“ Muzika je delovala na devojke kao hipnoza. Nekom prilikom su ga obavestili da se udala devojka sa kojom se tajno viđao. „Da nisam tako zauzet, možda bih se i zabrinuo zbog te činjenice“, veselo je uzvratio.
Godine 1925. bio je pozvan na prijem kod bogataša, bankara Džejmsa Pola Varburga. Iako je došao sa svojom pratijom, Džordža je neobično privukla Varburgova žena, Kej Svift, kompozitorka i pijanistkinja. Odmah su otkrili da ih zanimaju iste stvari. Uzalud se bogati bankar borio protiv uticaja koji je Geršvin imao na njegovu ženu, inače majku troje dece. Sledećih deset godina Geršvin i Kej nisu se razdvajali. Zajedno su počeli da rade na njegovim preludijumima za klavir. Mjuzikl „Oh, Kay“ iz 1926. godine posvetio je upravo Kej Svift. Ova dugovečna dama (rođena je 1897, a umrla 1993. godine) bila je prva žena kompozitor koja je napisala pravi, veliki i vrlo uspešni brodvejski mjuzikl: bio je to „Fine and Dandy“ iz 1930. godine. Posle Geršvinove smrti (umro je od tumora na mozgu 1937. godine), Kej se posvetila objavljivanju dela svog voljenog prijatelja. I udala se za mladog kauboja koga je srela na rodeu!