Briž noću
Slikara Pitera Paula Rubensa navodno je jednog letnjeg dana jednostavno zabrinuo neprijatan miris koji se širio njegovom radionicom i ostalim prostorijama u školi slikanja koju je imao u samom centru Antverpena. Od mirisa boja, nije moglo da se diše. Bolela ga je glava. Zato je odlučio da ode na kraći put i bar nekoliko dana provede u prelepom gradu Brižu. Da izađe iz ateljea gde je naporno radio. Odseo je u kući prijatelja. I čim se smestio, krenuo je u šetnju. U torbi je nosio samo četke i boje. Od toga se jedino nikada nije odvajao. Vreme je bilo izuzetno toplo, zato je Rubens odlučio da odmah pronađe neku zgodnu krčmu. Jer, unutra je bilo bezmalo sveže, duboka hladovina, baš kao i vino. Međutim, tek kada je trebalo da plati račun, shvatio je da nije poneo kesu sa novcem. Dakle, našao se u neprilici: bio je sam, u tuđem gradu, bez prebijene pare. Šta da radi? Pogledao je naokolo oko sebe. Niko nije obraćao pažnju na njega Naprotiv. Dvojica pripitih gostiju, upravo su započeli tuču. A slikar je sedeo za najzbačenijim stolom u sali.
Nedugo potom, Rubens je ustao od stola. Čuo se neprijatan šum. Njegove pantalone su zakačile ekser na stolici i rasparale se. Postiđen, slikar je potrčao ka vratima. Preseklo ga je oštro obraćanje vlasnika:
„Gospodine!“
„Ostavio sam zlatnik na stolu!“ uzvratio je Rubens ne sačekavši pitanje.
Vlasnik je pogledao u pravcu stola: video da zlatnik kako se cakli. Ali, kada se približio da ga pokupi, shvatio je da je prevaren. Zlatnik je bio samo – naslikan.
Međutim, legendi o flamanskom slikaru i diplomati ovde nije kraj. Nekoliko časova kasnije, Piter Paul Rubens (1577-1640) navodno se vratio u krčnu, predstavio krčmaru i, kako dolikuje pravom gospodinu, platio svoj račun. Osim što mu nije ostao dužan, krčmaru je Rubensovo gostovanje donelo dosta novca. I ne samo njemu. Od tih davnih vremena, do današnjih dana, Rubensova stolica sa ekserom koji štrči iz nje, stoji na počasnom mestu u kafani podesećajući na posetu slavnog slikara. Odavno nikome nije dozvoljeno da sedne na tu stolicu, već samo da joj se divi, ako poseti danas kafe „Vlissinghe“ koji je otvoren još 1515. godine. Sto sa naslikanim zlatnikom, naravno, nije sačuvan. Ili je dobro sakriven.
Raskošni ženski aktovi koji krase mnoga Rubensova platna, možda su na poseban način delovala na poklonike slikarstva i ranije, ali nedavno su doslovce neka njegova dela zabranjena, zahvaljujući algoritmima i „smislu za lepo“ društvene mreže Fejsbuk. Neki kod ove društvene mreže pobrkao je estetsko čulo sa pornografijom i zabranio, između ostalog, i reprodukcije koje su postavili predstavnici Turističke organizacije Flandrije. Kao što se može pretpostaviti, oni su pokušali da putem interneta reklamiraju umetnička dela svoje zemlje, ukjučujući i ona slavnog flamanskog slikara.
Nije prvi put da obnažena tela Pitera Paula Rubensa pokušavaju da oteraju različite platforme. Međutim, ovog puta se to dogodilo odjednom, pa su predstavnici više od deset muzeja u Belgiji protestvovali i pisali direktno osnivaču Fejsbuka, Marku Zakerbergu.
„Dvadeset odsto postova na društvenoj mreži Fejsbuk koja predstavljaju vrhunce flamanske umetnosti, ne može da dospe do svetske likovne publike“ napisao je u protestnoj noti Zakerbergu portparol Turističke organizacije Flandrije. „Da je Rubens danas živ, sigurni smo da bi imao Fejsbuk. I da bi njegova stanica bi imala ogroman broj sledbenika!“
Izuzetno zanimljiva zamisao. Koji bi umetnik mogao da bude današnji Rubens? Da li bi imao Fejsbuk? I koliko bi imao pratilaca, odnosno lajkera?