Svaki put kada sam u nedoumici koja bi muzika mogla da isprati moja najrazličitija raspoloženja, odlučujem se za Baha – na saksofonu. I uvek se pitam, šta bi Johan Sebastijan rekao kada bi čuo te transkripcije. Jer, reč je o limenom duvačkom instrumentu, koji je 1840.godine u Briselu napravio belgijski klarinetista i graditelj instrumenata Adolf Saks, da bi tek kasnije, 1846. bio patetntiran u Parizu. Saksofon nas asocira na džez, a ja se često setim jednog neobičnog slučaja koji govori o još čudnijoj ljubavi prema saksofonu. Međutim, ta privrženost bila je tek početak neobične životne priče.
Dvadeset prvog januara 1989. godine, vozilo hitne pomoći zaustavilo se ispred kuće Bilija Tiptona u Spokejnu, u Vašingtonu. Bili je bio ugledan džez muzičar, saksofonista i pijanista. Zbog teškog oblika artritisa nije nastupao već godinama, ali je imao agenciju za pomoć mladim džezerima. Toga dana, osećao se toliko loše, da nije uspevao da ustane iz kreveta. Njegov usvojenik, sin Vilijam, još uvek tinejdžer, brinuo je o ocu. Uplašen, telefonirao je majci, sa kojom inače nije govorio. Jer, sedam godina ranije Bili se razveo od Kiti Tipton i ona se preudala.
Lekari i bolničari pokušavali su da ukažu prvu pomoć vremešnom muzičaru, ali on je izgubio svest. Neko je munjevito raskopčao pidžamu s namerom da pacijentu olakša disanje.
Događaji koji su usledili, za mladog Vilijama i njegovu stariju braću Skota i Džona, bili su poput naučno-fantastične priče. Istinski šok.
„Dečko, da li je tvoj otac menjao pol?“, upitao je lekar Vilijama koji je s nevericom piljio u grudi osobe koju je oduvek smatrao ocem. Jer, pred njim ležala je razgolićena starica!
Odmah su se svi prisetili kako je Bili Tipton, inače vrlo prijatan i blag čovek, ipak bio čudak. Tokom decenija, niko ga (ili skoro niko) nije video obnaženog, nikada nije išao na more, na plažu ili bazen. Kada je trebalo da obuče pidžamu, odlazio je u kupatilo i tamo se dugo zadržavao. Bio je uvek nekakao stidljiv. Jer, bio je žensko!
A šta se zna o njemu… Bili Tipton (1914) je posle četvrt veka sviranja po turnejama, 1958. godine odlučio da se skrasi u Spokejnu. Po lokalnim klubovima svirao je sa svojim triom, uglavnom sving.
Žene su ga obožavale zbog njegovog dečačkog izgleda.
Ispostavilo se da je to bila prevara, budući da Bili uopšte nije bio muškarac. Mnogo toga bilo je lažno u njegovom životu, osim ljubavi prema muzici, deci, a jedno vreme i – ženi. Navodno, zbog saksofona je 1935. odlučio da zauvek obuče pantalone i u društvu muškaraca se ponašao kao da je jedan od njih. Ko bi ozbiljno 1935. godine shvatio ženu koja svira saksofon? I tako, igra je počela.
Ipak, jedno od najzanimljivijih poglavlja Bilijevog života bilo je venčanje 48. godišnjeg saksofoniste sa lepoticom Kiti 1962. godine i usvajanje trojice sinova. Porodica je izgledala sasvim uzorno. Međutim, kako je par živeo, bila je samo njihova tajna. Bili je mnogo pušio i patio od čira na žalucu.
Kako god, lekari nisu mogli da mu pomognu i umro je tog istog 21, januara 1989. godine. Autopsijom je kasnije utvrđeno da je reč o normalno razvijenoj ženi od 75 godina. Bilijeva bivša supruga Kiti, sada žena Roberta Ouksa, insistirala je da telo bude kremirano. Prethodno je posetila redakcije listova i zamolila da poštuju njihovu žalost i senzacionalnu vest objave kasnije. „Moj muž je bio žena, ali ja to nisam znala“, naslov je članka objavljenog posle sahrane. Kiti je tvrdila da nikada nije imala fizičkog dodira sa Bilijem! Usvojeni sinovi, majku su nazvali običnom lažljivicom i svi su se posvađali.
Muzičar je zapravo rođen kao Doroti Lusil Tipton, 29. decembra 1914. godine u Oklahomi, kćerka mehaničara i pustolova, graditelja automobila. Uzbudljiv je način kako je Doroti kao alt-saksofonista ušla u istoriju džeza. Da li je sa zebnjom u srcu gledala kako žene saksofonosti osvajaju muzičke podijume i kako istopolna ljubav prestaje da bude tabu?